Od davnina poznata po svom čudotvornom, lekovitom dejstvu, divizma (Verbascum thapsus) je u antičko vreme smatrana magičnom biljkom. Legenda kaže da ju je Odisej nosio da bi se zaštitio od čini čarobnice Kirke, stari Rimljani su je brali izgovarajući magične reči, dok su hrišćani osveštanim buketićima, u kojima se obavezno nalazila i divizma, kadili kuće na Jovandan. Zbog izdužene stabljike i krupnih žutih cvetova, u narodu je zovu i kraljevska sveća.
Šipak ili divlja ruža samo su neki od naziva za dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva. Šipurak pripada velikoj porodici ruža od 400 vrsta od kojih čak 21 uspeva na našem podneblju. Plod se bere ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši se na suncu ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi do 80 stepeni.
Nisu samo ukusne, već su i pune vitamina i minerala. Prema rečima bečkog stručnjaka za namirnice Martina Hofera, rotkvice naš organizam snabdevaju kalijumom, vitaminom C, selenom i folnom kiselinom. Kako bi duže od dva dana ostale sveže i hrskave. ovaj bečki stručnjak Vam savetuje da ih zajedno sa korenjem stavite u posudu sa vodom i tako držite u frižideru.
Euproctis chrysorrhoea L. Žutotrba predstavlja polifagnu vrstu štetočine koja se hrani lišćem velikog broja vrsta listopadnog drveća i grmlja. Leptiri su bijele boje sa karakterističnim čuperkom žutih dlačica (ime) koje se nalaze na kraju trbuha.
Glog je tvrdo i žilavo drvo srednje velicine. Nekada može biti i čvornovato. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se u kasno leto kada su potpuno zreli. Biljka glog veoma cesto raste u šikarama i uz ograde i živice.
BiljeBiljkeGlogGlogov cvetGlogov plodglogovikLekovite biljkeLekovito biljeZdrav životzdrava hrana