Šipak ili divlja ruža samo su neki od naziva za dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva. Šipurak pripada velikoj porodici ruža od 400 vrsta od kojih čak 21 uspeva na našem podneblju. Plod se bere ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši se na suncu ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi do 80 stepeni.
Osušen plod je tvrd, smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje, nakiselog ili slatkog ukusa, ali bez mirisa. Seme šipurka sadrži između 8 i 10 odsto masnog ulja u kojima dominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima... Ulje i fosfolipidi koji se nalaze u masnom ulju šipurka specifični su pokretači enzimskog sistema ćelijske membrane, odnosno opne. Oni učestvuju u sintezi hemoglobina, u transportu holesterola, razvoju nervnog sistema, utiču na kožu sprečavajući pojavu alergija i poboljšavajući kvalitet, elastičnost i hidrantnost.
Od ploda se po tradicionalnoj recepturi prave ukusni džemovi i marmelade. Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipurka koriste se i u proizvodnji bezalkoholnih napitaka, kao što je "kokta". Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Koristi se kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože jer su istraživanja pokazala da blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Zbog bogatstva vitamina C, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju prehlada. Naročito se preporučuje u otklanjanju umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu. Čaj od latica delotvoran je za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali i protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu.
Od predivnog cveta se može dobiti mnogo više nego što mislite. Ruže su poznate i priznate u medicini i kozmetici još od antičkih vremena, a latice ruža, ružina vodica i ulje čest su sastojak u kuhinjama Istočne Evrope, Bliskog i Srednjeg Istoka, Severne Afrike. Od svežih latica pripremaju se jedinstven sok, ružin med, sirup i voda za grgljanje, a domaćice na Balkanu spremaju i slatko - poslasticu, džem, ali i lek za ispucale usne.
