Od davnina poznata po svom čudotvornom, lekovitom dejstvu, divizma (Verbascum thapsus) je u antičko vreme smatrana magičnom biljkom. Legenda kaže da ju je Odisej nosio da bi se zaštitio od čini čarobnice Kirke, stari Rimljani su je brali izgovarajući magične reči, dok su hrišćani osveštanim buketićima, u kojima se obavezno nalazila i divizma, kadili kuće na Jovandan. Zbog izdužene stabljike i krupnih žutih cvetova, u narodu je zovu i kraljevska sveća.
Šipak ili divlja ruža samo su neki od naziva za dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva. Šipurak pripada velikoj porodici ruža od 400 vrsta od kojih čak 21 uspeva na našem podneblju. Plod se bere ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši se na suncu ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi do 80 stepeni.
Nisu samo ukusne, već su i pune vitamina i minerala. Prema rečima bečkog stručnjaka za namirnice Martina Hofera, rotkvice naš organizam snabdevaju kalijumom, vitaminom C, selenom i folnom kiselinom. Kako bi duže od dva dana ostale sveže i hrskave. ovaj bečki stručnjak Vam savetuje da ih zajedno sa korenjem stavite u posudu sa vodom i tako držite u frižideru.
Klekinje su i kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih narodnih lekova. Za unutrašnju upotrebu služi kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slično, a spolja se koristi u alkoholu (spiritus juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti.
glogovikklekaLekovite biljkeLekovito biljeZdrav životzdrava hrana
Glog je tvrdo i žilavo drvo srednje velicine. Nekada može biti i čvornovato. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se u kasno leto kada su potpuno zreli. Biljka glog veoma cesto raste u šikarama i uz ograde i živice.
BiljeBiljkeGlogGlogov cvetGlogov plodglogovikLekovite biljkeLekovito biljeZdrav životzdrava hrana
Živeći u prirodi čovek je otkrio lekovito bilje. Od najranijih dana, tražeći lek za svoju bolest, svesno ili nesvesno koristio je blagodeti prirode i lečio se sa manje ili više uspeha, koristeći lekovito bilje ali i ono aromatično. Pored ostalog, otkrio je hranljivost, lekovitost i otrovnost bilja sa kojim se svakodnevno sretao. Biljna sirovina se danas sve više koristi u kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji aditiva (konzervansi, boje i začini), lekova i pomoćnih sredstava i aromatizaciji. Lekovito bilje u Srbiji se uglavnom nalazi u rejonu jugoistočne Srbije, južnog Banata, Deliblatske peščare, Danilovgrada i sjeničko-pešterske visoravni. Na preko 1.100 metara nadmorske visine na sjeničko-pešterskoj visoravni smešteno je Vapsko polje. Oivičeno je planinama Golija (1884m), Jodovnik (1.723m), Javor (1.519m)lekovite biljke, Giljeva (1.449m) i Ozren (1.033m). Dugačko je petnaestak kilometara a široko oko tri kilometra. Ceo prostor u potpunosti ispunjava uslove i propise za proizvodnju zdrave hrane. Po njemu nije prosut ni gram pesticida niti je bačeno zrno veštačkog đubriva. Na njemu i korovi leče. Sa velikim brojem sunčanih dana, bez magle i industrijskog zagađenja, bilje sa Vapskog polja ima visok procenat eteričnih ulja, minerala, vitamina i organskih kiselina. Da je tako potvrđuje miris bilja ovog područja koji se oseća i na 20 metara. Pčele vredno oprašuju bilje i prave nadaleko čuveni pešterski livadski med.